Pratimo studente
bicikliste na putu od Novog Sada do Strazbura!

Mi, studenti iz Srbije, nismo krenuli na ovaj put iz hira. Krenuli smo jer više nemamo gde.

Naše ulice, nekada mesta nade i susreta, sada su poprišta straha i nepravde.

Prijatelji i kolege su hapšeni jer su rekli istinu, a institucije su postale oruđe represije.

Ovo nije samo biciklistička tura – ovo je put nade, otpora i glas svih onih koji su ućutkani.

Sve je počelo 1. novembra 2024. godine, kada je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala i odnela 16 života. Stanica, izgrađena 1964. godine, renovirana je 2024. godine, a deo koji se srušio nije bio propisno obuhvaćen radovima. Nesreća je pokazala istinu o sistemu gde su životi postali brojke u lancu korupcije i nemara.

Građani su tugovali, dok su institucije nudile prazna obećanja i lažnu empatiju.

Umesto odgovornosti, vlast nam daje nasilje. Umesto pravde, pendrek, gaženja i suzavac. Umesto dijaloga, zatvor i cenzura.

Protesti su se širili, a represija postajala sve brutalnija.

Zato idemo u Strazbur. Ne zato što očekujemo da će neko drugi rešiti naše probleme, već da svet čuje glas Srbije.
Da evropske institucije izvrše pritisak na vlast i stanu u odbranu prava svih onih koji su primorani da ćute.

Naša misija je jasna:
• Da svet sazna istinu o Srbiji
• Da institucije reaguju i izvrše pritisak na vlast
• Da podignemo glas u ime svih koji su ućutkani

Ne tražimo mnogo – samo pravo na život bez straha, cenzure i nasilja.

Nećemo stati dok se studentski zahtevi ne ispune!